Uticaj kulture na obrazovanje
Zašto su azijska deca toliko uspešna u školi?
Istraživanja koja ispituju društvene, školske i porodične uslove u Japanu, Tajvanu i SAD pružaju neke od ogvora na ovo pitanje.
U kulturi se ceni školsko postignuće
U Japanu i Tajvanu nacionalni resursi su ograničeni. Za ekonomsku dobrobit zemlje nužan je napredak u obrazovanju i tehnologiji. Kako bi se taj cilj postigao, potrebna je obrazovana radna snaga, a zato je nužno da deca dobro ovladaju školskim veštinama. Japan, Tajvan i druge azijske zemlje u poređenju sa drugim zapadnim zemljama više investiraju u obrazovanje, što uključuje i davanje boljih plata nastavnicima. Stavovi prema školskom postignjću su u SAD puno razjedninjeni. Mnogi Amerikanci veruju kako je za decu mnogo bolje da dobro misle o sebi i istražuju različita područja znanja nego da su uspešni u školi.
Naglasak je na trudu
Japanski i tajvanski roditelji i nastavnici veruju kako sva deca imaju mogućnost da savladaju zahtevne školske zadatke ako se dovoljno trude. Za razliku od njih američki roditelji i nastavnici u većoj meri smatraju kako su urođene sposobnosti ključ školskog uspeha (podatak pronađen u članku autora - Stevenson, 1992). Moguće da te razlike doprinose činjenici da su američki roditelji manje skloni kod kuće podsticati aktivnosti koje bi mogle doprineti poboljšanje školskog uspeha. Japanski i tajvanski roditelji provode mnogo više sati pomagajući sa domaćim zadacima nego što to čine američki roditelji. Kao rezultat toga azijska deca provode više vremena učeći i čitajući nego deca u SAD. Kada se pitaju koji činioci utiču na uspeh u školi azijska deca najčešće kažu: " puno učenja". Američki učenici najčešće spominju: " da imaš dobrog nastavnika"(podatak pronađen u članku autora - Stevenson,Lee i Mu, 2000).
U azijskim kolektivističkim društvima trud ima drugačije značenje nego u zapadnjačkim individualističkim društvima. Japanska i kineska deca teže postignuću u školi jer je trud moralna obaveza- deo odgovornosti pojedinca prema porodici i zajednici. Za razliku od toga američka deca smatraju da je trud u školi stvar idiidualnog izbora i da služi samo ostvarivanju ličnih ciljeva.
Kvalitetno obrazovanje za sve
Za razliku od američkih nastavnika japanski i tajvanski nastavnici ne donose odluke o obrazovanju male dece na temelju njihovog postignjuća. U osnovoj školi nema zasebnih grupa ili pravaca obrazovanja utemeljenih na sposobnosti. Umesto toga svi učenici dobijaju isto, visokokvalitetno obrazovanje. Nastava je dobro organizovana i prezentovana na način koji privlači dečiju pažnju .
Više vremena posvećenog nastavi
U Japanu i Tajvanu školska godina je za više od pedeset dana duža od one u SAD. Kada je jedna američka osnovna škola ekseprimentisala dodajući trideset dana školskoj godini, učenici koji su imali dužu školsku godinu postigli su bolje rezultate u šitanju, opštem znanju i matematici nego učenici iz škole sa tradicionalnim školskim kalendarom (podatak pronađen u članku autora - Frazier i Morrison, 1998). Takođe, japanski i tajvanski nastavnici posvećuju mnogo više vremena svakodnevnim školskim aktivnostima. Međutim, azijske škole nisu vojnički ustrojena mesta kao što misle mnogi Amerikanci. Osmosatni škoslki dan podrazumeva i više školskih odmora, mnogo vremena za igru, društvene interakcije, izlete i slobodne aktivnosti. Česte pauze povećavaju dečiji kapacitet za učenje.